Radila sam dva dana ove sedmice, ostale dane se nešto potrefilo slobodno. Lagali su nas, pet radnih dana je bespotrebno i dva jesu dovoljna. Dobro eto tri nek budu, ali ostalo nam stvarno treba za ostale životne želje i potrebe pa sam tako ove sedmice: sve počistila, kuhala šta god mi se jelo jer nisam bila u gužvi s vremenom, napravila tortu od mrkve – ispala odlična, vratila se čitanju i pročitala dvije knjige (sad vjerovatno neću pročitati ništa narednih 6 mjeseci opet, but that's how it goes with reading), šetala svaki dan. Ovo nisu neke neobične stvari koje ono nekad čovjek treba da ubaci u raspored kao npr odlazak zubaru ili frizeru, nego obične svakodnevne stvari koje radimo, pokušavamo stići i težimo da ih obavimo svakodnevno. I došli smo dotle da su svi u tolikoj stisci s vremenom da ja imam osjećaj da se hvalim što sam to sve stigla bez ikakve žurbe uraditi. Ukinite pet radnih dana, ne trebaju nam.
Ovih dana (ne zato što su bili neradni) sam i prezadovoljna svojim životom i zahvalna na svemu što imam. A imam sve: posao, ljubav, svi oko mene su zdravi, svoj mir. Strah me da će ovaj moj balončić sreće puknuti. Tendencija pesimističkom razmišljanju i strah od nesreće dok sam sretna.
Jedina stvar koja mi fali je materijalna i zahtijeva novac a od toga nema ništa jer sam sebi maloprije naručila hranu na glOvetu (sedmicu kuhanja zatvaramo narudžbom logično). Jednom kad povežeš karticu na ona čudesa – gotovo je.
Tendencija pesimističkom razmišljanju i strah od nesreće dok sam sretna.
Objasni ovu rečenicu.
Gramatički: neoglagoljena rečenica. Stilistički izbor autorice bloga da stavi tačku na izjavu koja nema pravu rečeničnu strukturu.
Semantički: smatram sebe pesimistom pa tako i dok se lijepe stvari dešavaju, ja pomišljam na loše koje se može desiti da naruši trenutnu sreću. To bi značilo da se bojim sreće jer znam da bi je u jednom momentu moglo nešto narušiti.
Bolje bi bilo da ne razmišljaš tako. Samo pozitivno i dalje i sve će biti u redu🤗
Znam, zato baš i u postu pokušavam iskazati neku zahvalnost, da ona bude prvi korak ka optimizmu ☺️
Nama je bespotrebno al je zato njiima itekako potrebno, potrebno im je i 8 radnih dana u sedmici, ako ne i više!
Pesimistično razmišljamje se može koristiti kao mentalni osjećaj kontrole da zadržiš tu sreću.
Kapitalističko smo društvo, još samo u snu nismo počeli biti “korisni” i “produktivni” našim poslodavcima.
Ima smisla to. Moguće da se bojim da ne ureknem sreću pa hoću da ostanem realistična.