What a time to be alive

U lokalnom Bingu neko djevojčici ukrao biciklo dok je ona ušla unutra da kupi sebi sladoled a ostavila biciklo ispred. Pa zar smo toliki odron od naroda postali?

Također u lokalnom Bingu, ali nije isti Bingo a ni dan, neka žena me pitala da joj preporučim koje brašno da uzme. Nije se nadala da ću joj detaljno deset minuta elaborirati svoje iskustvo s brašnom. A nisam ni ja znala da sam cijeli život čekala da me neko pita za mišljenje o brašnu.

Kad smo tačno normalizovali pričanje na videopozivu u javnom prevozu? Ne interesuje me šta ti i tvoja tetka imate da kažete. Doduše primijetila sam da većinom ljudi starije dobi praktikuju ovo. Dobro možda i mene svašta nervira.

Džaba toplotni val, ja se moram pokriti kad spavam makar kuhala k'o voda. Barem sam prestala da nosim čarape dok spavam…

A kad smo kod čarapa, uhvatila sam nekog lika (opet u lokalnom Bingu, Senad Džambić dobije pola moje plate) da mi intenzivno gleda u stopala. Očito su upravu kad kažu da foot fetišara ima na bacanje i da jedva dočekaju sezonu sandala. Nije da se hvalim, ali jest fakat imam lijepa stopala. E da sam znala da ću se nekad na internetu hvaliti za stopala… ne bih ga ni priključila.

9 Comments Write a comment

Leave a Comment